Снага се код фудбалера испољава као способност за
савладавање отпора или супротстављање отпору напрезањем мишића. Коефицијент
урођености је 50%. Развој снаге код младих фудбалера треба да буде у другом
плану. Организовани рад на развоју снаге код младих фудбалера треба да почне
тек од 15 године (Р.Радосав: Теорија и методика фудбала), док Њемачки аутори
препоручују тек од 17 године (Х-В.Хартвиг, В-Р.Милер, Х. Штокхаузен: Помоћ за рад тренера –
Образовање у фудбалу), односно брзинску снагу и издржљивост у снази од 16
године, а максималну снагу од 18 године (Г.Бауер: Фудбал). Могуће повећање
снаге је до 22 године живота, а по неким ауторима и до 30 године старости,
односно до 35 године живота.
На основу акционих фактора снагу дијелимо на:
·
максималну,
·
експлозивну,
·
статичку,
·
репетитивну
снагу.
Док, на основу тополошких регија снагу можемо
подијелити на:
·
снагу
руку и раменог појаса,
·
снагу
трупа,
·
снагу
ногу.
Снагу, Хартвиг, Милер и Штокхаузен у свом раду дијеле
на:
·
максималну
снагу,
·
брзинску
снагу,
·
издржљивост
у снази.
Основни правци за развој снаге су:
·
максималним
и субмаксималним оптерећењем (85-100% од максимума, могуће 1-3 понављања у
серији, одмор између серија 3-5 минута),
·
понављањем
вјежби до отказа (40-60% од максимума, брзим извођењем покрета добија се на
брзинској снази, користе се реквизити мање тежине, али са максималном брзином
извођења.
У модерном фудбалу највише се тражи експлозивна снага,
односно брзинска снага (Г.Бауер: Фудбал)
nastavlja se
nastavlja se
Nema komentara:
Novi komentari nisu dopušteni.