Brzina

Брзина подразумијева способност да се изведе покрет за најкраће вријеме у датим условима. Веома је велики коефицијент урођености и креће се од 90 до 95 %. Највећи развој брзине је могуће остварити у периоду између 11 и 12 године живота, и поново између 15 и 16 године живота. Најбољи резултати се постижу до 22 године. Након 23 године живота брзина се може само незнатно побољшати, изузетак су лоше тренирани фудбалери који нису могли у претходном периоду испољити своје могућности.  Интензивни рад на развоју реакционе брзине и брзине са лоптом треба започети од 16 године старости, док брзину без лопте треба започети од 14 године.

Разликујемо следеће облике изражавања брзине:

·         стартну брзину,

·         општу брзину.

Стартну брзину развијамо на дионицама до 20 м, док општу брзину развијамо на дистанцама од 40 до 60 м. Мада на основу статистичких података из најјачих фудбалских лига Европе има и других препорука за развој брзине које се односе на дужину дистанци трчања. Једна од тих је да стартну брзину треба развијати трчањем до 10 м, а општу брзину на дионицама до 30 м (Д.Илић: Фудбал).

Друга подјела  брзине је на:

·         реакциону брзину,

·         цикличну брзину,                  

·         ацикличну брзину,

·         акциону брзину (Х-В.Хартвиг, В-Р.Милер, Х. Штокхаузен: Помоћ за рад тренера – Образовање у фудбалу).

На развој брзине можемо утицати усавршавањем специфичне технике (постепеним растом фреквенције корака и знатним коришћењем снаге), развојем енергетске потрошње. Средства, методе и оптерећења која се примјењују у развоју брзине кретања морају у организму да изазову такве промјене, које осигуравају знатно виши ниво испољавања брзине. У условима повећаног оптерећења, вјежбе је потребно изводити максималним интензитетом, у олакшаним условима тренинга, вјежбе изводити великом брзином и у појачаном ритму, у промјенљивим условима, вјежбе су многобројне и разноврсне понављају се све до првих знакова замора.

nastavlja se