FLEKSIBILNOST

Флексибилност је важна за фудбалере, јер је неопходна за извођење неких техничких елемената као што су волеј ударци, уклизавања, техника голмана... Она такође дјелује као и превентива против повреда фудбалера. Способност извођења покрета максималном амплитудом у једном или више зглобова без посљедица називамо флексибилност. Коефицијент урођености је веома низак. Флексибилност је једна од ријетких способности човјека која опада што је човјек старији. Највећи развој флексибилности је могућ у периоду од 12 до 14 године (Р.Радосав: Теорија и методика фудбала), међутим други аутори предлажу да се на развоју флексибилности потребне за фудбал највише ради у периоду од 6 до 12 година (Г.Бауер: Фудбал)                                                                                    

Флексибилност се може подијелити на:

·         активну,

·         пасивну,

·         статичку,           

·         динамичку,

·         локалну,

·         глобалну (Д.Пржуљ: Основи антропомоторике),

Њемачки аутори Хартвиг, Милер и Штокхаузен флексибилност дијеле на:       

·         активну флексибилност,

·         пасивну флексибилност,

·         стречинг/статичку флексибилност.

Развој флексибилности постижемо максималним гибањем у свим равнима. За фудбал је потребно посједовање оптималне флексибилности због могућности не сметаног извођења сложенијих покрета.

nastavlja se