Централни нервни систем има водећу улогу у развоју
функција организма. Развој нервног система се готово у потпуности завршава са
почетком пубертета. Дјеца желе да се доказују, провјеравају своју снагу у раду,
акцији, круг њиховог интересовања је веома
широк, али ти интереси нису стабилни.
У старосном периоду од 7-12 година настају битне
промјене у процесу мишљења и памћења.
Зато, у овом старосном периоду обуку изводити методом показивање са акцентом на
извођењу појединих дијелова вјежбе. Координација слободних покрета се знатно
побољшава, покрети се изводе економичније са веома малим утрошком енергије,
много су прецизнији и бржи. Дјечаци са 9-10 година релативно лако усвајају
технику фудбала, што је посебно битно за каснију фазу усавршавања техничких
елемената.
Период пубертета , 13-14 година старости, успорава
развој сложених координацијских покрета због наглог тјелесног развоја. Зато у овом периоду се
треба обратити нарочита пажња на технику, а не на брзину извођења моторичког
задатка. Моторичке навике које одговарају могућностима дјечака формирају се
брже и лакше уколико се започне са
организованим тренингом раније. Тренинзи у дјечијем усрасту изазивају позитивне
промјене на морфолошке карактеристике и на развој функционалних способности.
Тјелесна висина и тежина се код дјеце интензивно
повећава. Тежина се обично завршава са 17-18 година. Раст коштаног система уско
је повезан са формирањем мишићног
система. Са повећањем мишићне масе долази
до побољшања функционалних својстава мишића. Највеће промјене у
функционалним својствима мишића се дешавају у периоду од 7-10 године старости.
Дјечаци од 14-15 година старости по функционалним својствима имају мишиће који
се мало разликују од мишића одраслих особа.
Мишићна снага се највише повећава у периоду од 13-15
године, да би ниво одраслог човјека достигла у периоду од 18-20 године.
Брзина се развија различито у зависности од узраста
дјечака. Од 7-12 године интензивно
расте брзина покрета, брзина кретања и слободне
фреквенције покрета достиже скоро свој максимум са 14-15 година. Просјечно
годишње брзина трчања на 60 метара расте 1,4 сец. у периоду од 11-12 година и
15-18 године, док је за период од 12-15 године то повећање на годишњем нивоу од
1,16 сец. Достигнути резултати се касније много спорије повећавају око 0,24
сец. на годишњем нивоу. Период до 15 године старости је изузетно повољан за
развој брзине реакције, покрета и кретања.
Способност брзинско-снажних покрета односно извођења
брзинско-снажних активности повећава се са тјелесним развојем. Највећи пораст
способности је запажен у периоду од 13-16 године старости. Скочност расте у
просјеку сваке године за 4-5 цм. Од 11-19 године се висина одраза повећава за
24 цм.
Флексибилност се најбоље развија у периоду од 7 до 11
године старости, јер је у том добу оптималан однос између покретљивости у
зглобовима и мишићног тонуса.
Издржљивост се највише повећава у периоду између 13-14
године старости, и поново од 17 године
старости. У периоду између 15-16 године
због повећања интензитета рада и повећања максималне брзине долази до опадања
издржљивости.
Дјечаци од 9-12 година имају способност брзог
прилагођавања на мишићни рад. Због разлика у функционалним особинама централног
нервног система и функционално
морфолошким особинама мишића, кардиоваскуларном систему, дисајном систему и
другим системима организма загријавање-припрема за тренинг временски траје
краће него код одраслих. Дјечије срце троши више енергије при физичком
оптерећењу него срце одраслих особа. У периоду од 8-18 године енергетска
потрошња у стању мировања се смањује за 40-45%, јер се фреквенција срчаних
контракција смањује за 30%. Дјеца се брзо замарају, тако да треба избјегавати
монотоне вјежбе, јер ће доћи још брже до замора. Паузе морају да буду честе,
али не дуготрајне. Опоравак траје краће него код одраслих. Најбржи је опоравак
запажен код дјечака од 11-12 година старости.
Кардиоваскуларни и дисајни систем су уско повезани. Са
растом организма величина и функционалне способности дисајног система се
повећавају. Обим грудног коша се повећава са 59,90-67,80 цм. у периоду од 7-12
године, а с тим и витални капацитет са 1400 цмм - 2200 цмм. Међуребарни мишићи
су веома битни за дубину дисања, а самим
тим се повећава плућна вентилација која је неопходна за вријеме интензивног
мишићног рада. Снага међуребарних мишића се највише повећава у периоду од 8-11
године старости. Дјечаци троше више кисеоника на килограм тјелесне тежине него
одрасли.
Међутим, код давања физичких оптерећења за позитивне
промјене на функционалне способности, посебно треба бити пажљив у доба
пубертета, јер сви дјечаци нису на истој биолошкој старости.
Један дјечак је достигао статус одраслог мушкарца, док
је други дјечак тек на почетку формирања полне зрелости. Основне карактеристике
биолошке старости се одређују на основу секундарних полних особина, и то:
·
промјена
боје гласа јавља се у просјеку са 12,5 година,
·
у
13 години се појављују стидне длачице,
·
промјена
хрскавице гркљана у периоду од 13,5-14 година,
·
пубертетска
промјена брадавица 13,5-14 године, задње
се појављују длачице испод пазуха у периоду од 14 године.
