Када се фудбал почео играти није тачно одређено, јер
постоје разне колијевке у далекој прошлости и нагађања од које игре је настао
данашњи фудбал. Египћани, Кинези, Јапанци, Римљани, Грци сви су имали нешто
слично у својим играма које су називали: тсу-ки (Кинези), кемари (Јапанци),
епискирос (Грци), харпастум и калчо (Римљани). Претпоставља се да су Римљани
донијели фудбал на британско острво, и да
су Енглези и Шкоти развијали фудбал у периоду од 8 до 19 вијека,
играјући по градским улицама, парковима и њивама. У свом развоју фудбал је био
спутаван и забрањиван у 14 и 15 вијеку.
26. октобар 1863. године једанаест Лондонских клубова
основало је први фудбалски савез. Од тог датума па до данас фудбал је доживио
страховит развој.
У почетку развоја нико није радио на подстицању и
развоју функционално-моторичких способности, него се састајало и играло због
саме игре. Капитен или најстарији играч су одређивали саставе и били су све.
Временом како
је фудбал растао и интересовање како је било веће, организатори су остваривали
финансијску добит као и протагонисти, појавила се потреба за тренирањем односно
за подстицањем и развојем функционално-моторичких способности. То су били
углавном тзв. „суви“ тренинзи гдје се само трчало и припремало за утакмицу на
којој се требало показати у ситуационим условима колико се далеко дошло.
Значи тренирало се да би се функционално-моторичке
способности подигле на један виши ниво због утакмице на којој се требало у
ситуационим условима демонстрирати функционално-моторичке способности које су
развијане „сувим“ тренингом.
Модерни фудбал захтијева тренинг са исјечком
игре-утакмице, тако да је немогуће остварити неки бољи резултат без ситуационог
тренинга. Данас се ситуационо тренира да би се подигао ниво функционално-
моторичких способности играча и све то са тренинга пренијело на утакмицу.
Да би постигли добар резултат у фудбалу, потребно је
почети рано са организованим тренингом. Тренинг треба да води стручно лице, јер
развој функционално-моторичких способности је уско повезан са карактеристикама
развоја организма. Тако да подстицање развоја појединих функционално-моторичких
способности је могуће само у одређеној фази развоја организма.
Дио сензибилне фазе од 6 до 16 године је најважнији у развоју младих
фудбалера, и у том периоду треба развијати функционално-моторичке способности
онако како захтијева њихов телесни развој, јер у супротном имаћемо само
„вјечите“ таленте, а никада врхунске фудбалере.
